Nastavak...
I evo ga nastavak...Eto,zavolela sam ga i pre nego sto smo progovorili uzivo...A i secam se kada smo prvi put razgovarali...ne secam se datuma.To vece smo moja drugarica i ja izasle u grad,nesto se pokacile sa najboljim drugom koga inace znam od kako znam za sebe...i tu mi dodje da se napijem,ne znam,nesto se utripujem,kao fol,mislila sam bice mi lakse,ili nesto tako...jbg.I tako,odlucim da se napijem na keju,ali...drugaricu i mene uhvati strah,pa brze-bolje,odemo kod vojnih zgrada.Sednem ja,nagnem flasu 1.5l BG kad ono,neka baba izadje na prozor...e u k!Kuda sada?Kad cujem,neko vice moje ime...kad ono moj drug.Sa njim je i bio doticni gospodin iz price.I tu smo se upoznali,nesto pricali,secam se uglavnom da smo zakasnile sat vremena kuci da smo se sutradan pravdale drugaricinoj majci...ali zena je cool lik,razumela je...To je bilo letos...ne znam zasto,ali utripovala sam se bila zesce i pocela da pijancim...kao tugujem za njim ili sta vec.Mislim ja ga jesam volela ali on meni stvarno nije davao povoda da tugujem i da lecim tu tugu alkoholom...kazem ja trip,a on je bio izgovor.I dodje jesen...Mr.Morgue aka moj drug je krisom njemu poslao nesto,a ovaj odgovorio i tu mi je puko film...ma priznacu mu sve (doduse,vec sam tu jednom prilikom i priznala pre toga)...i napisem mu poruku,onako pomalo "besnu" i decko odgovori...ispao je zaista fer,neizmerno to cenim.Rekao je da nece da me zavlaci...hvala mu na tome.Posle toga sam bedacila-plakanje,slusanje srcecepajucih pesama i to...znate vec,svi ste to bar jednom iskusili...I onda posle moooooooogo neispavanih noci,prolivenih suza,pocnem da se 'ladim...opet trip.
Navodno mi se svideo neko drugi...mada to sam vise samu sebe ubedila.Eeeee tek je bio sok kad sam skontala da sam jos zaljubljena u njega...tek mi je tad bilo lose.Taman sam mislila da je sve super-ne volim ga vise,jeeeeej!...sve se srusilo kao kula od karata...i to je trajalo,mada sada iskreno ni sama ne znam sta osecam.Mislim,zelim mu ja svu srecu ovog sveta,ali ja sam upala u toooooliku frku sa osecanjima da ja stvarno ne znam sta se dogadja...preovladava ovo da sam ga prebolela...drzite mi palceve.Mada,evo stiglo je prolece...sve se budi,pa probudila se i osecanja,ali prema jednom drugom,malo sam se zatreskala,nenormalno sam pogubljena...heh...Pa recite mi sta mislite o ovome,meni iskreno ne deluje interesantno,sta vise zamorno
.....piskacu drugi put,ali o prici moje drugarice...Pozzzzzzzzzzzzzzzzzz
Ljubav...
Kazu ljudi da je ljubav smisao zivota,da je to najlepse,najjace osecanje na svetu,ma sve naj naj...nema problema...ma ljubav je sranje.Lako je mojoj profesorki srpskog da prica najlepse o ljubavi,udala se riba za nekog cicu,puna para,u skolu dolazi obucena kao zvzda Granda...kazem ja LEPO!Dobro,ajde jeste lep onaj prvi trenutak zaljubljivanja,zmarci,lupa srce,pa leptirici...i ostane Boga mi lepo...ako je obostrano,sto se nama bakzuzima retko desav.Evo moje pricice...pre 4 godine,ugledam ja jednog decka,spazim ga na treningu...imao je onako prelepe sitne oci koje su mi odmah privukle paznju.Svideo mi se odmah.Nije to bila ljubav na prvi pogled,daleko od toga.To je bilo kao fazon,gledam ga iz prikrajka i te fore.Sta sam tada znala sa svojih 10 ili 11 godina?!I prodjose 2 godine i pocnem da se zaljubljujem polako,ali sigurno...On mene naravno nije primecivao...doduse i nisam bila uocljiva,nisam bila "faca" kao on koji je mogao da ima koju hoce (ne preterujem),a tu svoju lepotu je cini mi se znao da iskoristi i to na veoma dobar nacin.Tada je pocela faza mog zaljubljivanja,ono sto sam malopre pomenula-zmarci,klecaju kolena itd....Da preskocim onaj dosadan deo kada sam pricala po ceo dan o njemu,"jurila" da ga vidim i ta sranja,a cemu to?!Decija igra,a preraslo je u jedno mnogo jace osecanje.I to pre oko godinu dana-on je bio razlog sto sam se zarazila internetom (O ovome je Dzoni govorio u svom komentaru na prethodni tekst).Raska forum......Doduse,nije bio jedini koga sam tamo upoznala,ali me je on konkretno zanimao.Zavolela sam ga...a on je znao.Neko mu je rekao ili je sam provalio...nebitno.E sad odoh...dosao mi je drug,nastavicu kasnije
!
Mrzim da volim...
Da mrzim da volim,mrzim i sebe...pateticno zar ne?!Evo jos jedne zivotne price klinke koja je ubacila modem u kompjuter,trazeci tamo negde u cudesnom svetu internet korisnika nekoga ko ce da je razume,saslusa,posavetuje...kad tamo-IZNENADJENJE!Hladan tus...Ljudi su ljudi,kako god okrenes hladni kao led,boli ih uvo za sve,samo na svoju bulju misle.Mozda su i u pravu...ma nisu.Kako da budu?!I ne samo na net-u,nego i oko nas..Da legnem na sred ulice,pocnem da placem od tuge,besa,sta vec,vecina bi me gledala kao pateticnog bednika,maloumnika...niko ne bi prisao da mi pomogne.Tako i ovde...covek nigde ne moze da naidje na trunku razumevanja.Mozda zato sto ga nema...Bravo Branislava,otkrila si Ameriku!Kako smo samo poceli da se udaljavamo jedni od drugih,kao hodajuci roboti..bez osecanja.Zato i vise volim zivotinje od ljudi,oni se na neki nacin razumeju.Letos,na Gocu,krdo divljih krava...tek rodjeno tele bespomocno lezi na travi,tek vidis prilaze mu ostale krave,donose hranu,a ono jadno se i ne mice...pomazu mu,pokusavaju da ga dignu na noge...bezuspesno,ali pokusavaju.Nisu uspeli,odlaze po hranu...tele se jedva mice,pokusava...opet se vracaju krave,tuzno mucu (ili kako se vec kaze) i pokusavaju nekako da mu pomognu,svi onako jednako pozrtvovani,kao TIM...Ne znam za vas,meni je ovo dobar primer,mozda ga nisam dobro izdeklamovala.Hajde sada,neka mi neko kaze da li bi mozda ljudi ovako radili jedni za druge?Ne verujem bas...ili sam ja suvise sebe ubedila u to da su svi oko mene povrsni,bezosecaji,hladni,grubi...cest onima koji su tu bili za mene (prepoznace se oni sami)...Bacite koji komentar,recite mi sta mislite o ovoj mojoj "teoriji" o povrsnosti ljudi...Sad i nemam vremena da pisem,inspiraciju potiskuje nenormalna potreba za snom,pa citamo se sutra tj. danas,samo kasnije 
...i da ocekujem komentare!
Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem
